Треба подсетити на то да је са формирањем СО Сурчин '' брига'' о свим сеоским гробљима припала ЈП Сурчин, те уместо да се исто потруди да уреди и прошири ова стара, давно формирана гробља, а која су настајала упоредо са формирањем села, по правоужитничком принципу, а на којима су се сахрањивале генерације и генерације оних породица које су до данас у овим селима битисале и преко 300 година, ово Јавно предузеће наплаћује тзв ''гробарине'' и за оне гробове над којима (још увек) стоје надгробњаци старији од 100 година.
Не знам само ко им то даје за право, (одлука ојављена у Сл.Гласнику!?) и шта ће се десити са оним надгробњацима за које породице у времену беде, кризе, незапослености и моралног посрнућа немају и не могу да издвоје новац да плате рекет овом Јавном сурчинском предузећу које је узело за право да управља не само гробљем, већ нашом традицијом, историјом, породичним памћењем?
ДОКЛЕ БРЕ СРЕМЕ ДА ТЕ ГАЗЕ РАЗНЕ ШУШЕ ДА ТЕ КИЊЕ МАКАРКАКВИ? У азбучном регистру бољевачког православног гробља (оформљен 1996 год) обележена је гробна парцела 359. На њој је најстарији споменик из 1846 године и налази се над гробом Радовановић Еврема. У овом попису убележена су два надгробњака из 1853 године: Михајловић Коста и Еличх Иоан. 1864 година Миловановић Живојин, 1869 година Алексић Ђорће...1891 година (на парцели 1246) споменик Вуковић Нестора Цесарокраљевског капетана...Историја Села Бољеваца исписана епитафима... Ко данас има било какво формално-правно, морално или какво друго право да тражи од староседелачких породица да плате за овакве надгробњаке измишљени намет – тзв. гробарину? Зар они, што су на наше просторе дошли јуче или прекључе? Ко има право да скрнави породична гробља, да руши старе споменике, да продаје питај Бога коме гробове наших аскурђела? - ДОКЛЕ БРЕ СРЕМЕ МОЈ ДА ТЕ ГАЗЕ РАЗНЕ ШУШЕ, ДА ТЕ КИЊЕ МАКАРКАКВИ?
Ја не знам ко и колико и за шта од староседелачких породица плаћа дотичном предузећу, исто као што одлично знам да ГРОБ МОГ АСКУРЂЕЛА НЕМА ЦЕНУ! А гроб твог аскурђела?
Рашина бара – прогарско гробље. Бара Вујковача – јаковачко гробље, Фенечка бара – бољевачко гробље... На најлошијој земљи се кроз векове сахрањују Сремци. Ратари, што читав свој век векују над плодним браздама, по свршетку ''одлазе'' у земљу из које жито не рађа. Плодна земља значи живот, а за смрт још од давнина Сремци су себи одабрали најлошију, несебично се сахрањујући у слатини и ритовима, остављајући својим потомцима плодну бразду, не желећи да део земље на коме се кроз вечност почива одузима благородну бусу, да из ње не ниче хлеб наш насушни. Колико је само генерација стасало, и прехранило се баш том браздом што је вољом оних који су формирали гробље остала ораница? Као и остала доњесремачка гробља, тако је и бољевачко сеоско гробље настало по правоужитничком принципу. У њему почивају они што су га основали без спомена и белега. Пред зубом времена и људских ћуди отала је тек неколицина надгробњака из прве половине 19 века, уклесане епитафе на њима ветрови, киша и маховина својим господарењем кроз време и простор бришу, тим својим природним, људима недокучивим ћудима, па је тако, међу мноштвом надгробњака врло често немогуће исчитати ни једно слово.
Аутор: Снежана Алексић